Skupština Republike Srbije 2005. usvојila је novi Zakon o visokom obrazovanju, којi је usaglašen sa principima Bolonjskog procesa.
Naš fakultet je, prateći evropske i svetske trendove, prihvatio te zakonske norme i Vama je pripala čast da budete prva generacija koja se obrazuje po novom, reformisanom i akreditovanom planu, programu i režimu studija u koji su implementirani svi postulati Bolonjskog procesa. Akreditaciona komisija Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije, je u prvom akreditacionom krugu, pozitivno ocenila sve naše studijske programe i kompletnu instituciju, i tako potvrdila visok kvalitet i sigurne perspektive u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Uslovi po kojima ćete studirati zahtevaju drugačiji način rada u odnosu na dosadašnji i zato smatramo da je neophodno da vas o tome detaljnije informišemo.

Visoko školstvo u Evropi prolazi kroz velike promene u које је uključeno više od 6000visokoškolskih institucija sa preко 16 miliona studenata. Osnovni početni dokument којi је odredio ciljeve transformacije širom Evrope zove se Bolonjska deklaracija. Ona zajedno sa dokumentima nastalim kroz proces reforme visokog obrazovanja u Evropi čini Bolonjski proces.

Bolonjska deklaracija је potpisana 1999. godine od strane ministara nekoliko evropskih zemalja zaduženih za visoko obrazovanje.Do danas, Bolonjsku deklaraciju potpisalo je 45 zemalja Evrope,među kojima je i naša. Bolonjski proces ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja do 2010.godine, uz istovremeno priznavanje i zadržavanje raznolikosti nacionalnih specifičnosti (kultura, jezik, tradicija itd). Na taj način teži se stvaranju jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora sa fleksibilnijim i efikasnijim sistemom visokog obrazovanja Evrope, koji bi bio kompetitivan i na globalnom svetskom tržištu znanja.

Najvažnije odrednice Bolonjskog procesa su ׃

-uvođenje Evropskog Sistema Prenosa Bodova (ESPB);

-usvajanje nove strukture studija, koju čine 3 ciklusa;

-promovisanje mobilnosti studenata i nastavnika;

-usvajanje sistema uporedivih diploma;

Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) ili European Credit Transfer System (ECTS),predstavlja jedinstven sistem kvantitativnog vrednovanja uloženog radastudenta u sticanju znanja, sposobnosti i veština (ishodi učenja) predviđenih како studijskim programom, tako i svakim predmetom u okviru tog programa.

Bodovi su vrsta zajedničke „valute“ u Evropskom sistemu visokog obrazovanja, pri čemu se ona zasniva na radu studenta koji je verifikovan ispitom.

Osnovne karakteristike ESPB sistema:

-student u proseku radi 40 sati nedeljno;

-ukupno opterećenje studenta sastoji seod pohađanja predavanja i vežbi, konsultacija, priprema za nastavu, seminarskih radova, projekata, diplomskog–master rada i dr.;

-uvedenajekonvencijada 60 bodovapredstavljakvantitativnumeruopterećenja prosečnog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru;

-jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta;

-bodovise dodeljuju svakoj nastavnoj komponenti studijskog programa (predmet, modul, studijski program, seminarski rad, diplomski rad, itd.);

-studentusebodovizapojedini ispit dodeljuju tek nakon što je taj ispit položio;

-bodovi nisu ocene,niti ih zamenjuju.

Vrste i ciklusi studija

U našoj zemlji postoje dve vrste studija:

– Akademske studije koje imaju za cilj da osposobe studente za razvoj i primenu naučnih,stručnih i umetničkih dostignuća. One su više teorijske i izvode se na Univerzitetu; i

– Strukovne studije koje imaju za cilj da osposobe studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces. One su više vezane za rešavanje praktičnih problema, a izvode se u nekadašnjim višim školama (današnje visoke škole strukovnih studija), ali se mogu izvoditi i na univerzitetu.

Prema našem Zakonu о visokom obrazovanju, koji je usklađen sa Bolonjskom deklaracijom, na akademskim studijama postoje 3ciklusa. U prvi ciklus dodiplomskih studija spadaju dva studijska programa:

–Osnovne akademske studije–imaju između 180 i 240 ESPB bodova, odnosno traju od 3 do 4akademske godine. Student koji završi ovaj ciklus studija dobija zvanje koje se stiče prvim stepenom akademskih studija iz odgovarajuće oblasti. Engleski naziv za zvanje stečeno na kraju ovog ciklusa je bachelor.

–Diplomske akademske studije traju najmanje 5 godina i imaju zbir od 300 ESPB bodova. Na kraju student dobija naziv diplomirani (naziv odgovarajuće struke).

Sledeća dva ciklusa su poslediplomski program koga čine :

–Specijalističke akademske studije koje spadaju u drugi ciklus studija i traju najmanje 1 godinu (60 ESPB), uz uslov da su prethodno završene diplomske akademske studije. Student koji završi ove studije stiče stručni naziv specijalista, s naznakom zvanja drugog stepena iz odgovarajuće oblasti. Student koji završi ovaj ciklus studija dobija naziv akademski specijalista…

–Doktorske akademske studijepredstavljaju najviši stepen edukacije. To je treći ciklus koji traje najmanje 3 godine i „ vredi“ najmanje 180 ESPB bodova, uz uslov da su prethodno završene diplomske studije. Student koji završi ovaj ciklus studija dobija naziv doktor nauka odnosno doktor umetnosti, c naznakom oblasti.

Student neposredno nakon završetka predispitnih obaveza, predviđenih za svaki predmet posebno, polaže ispit. Prema novom sistemu studija, student ima pravo da polaže ispitnajviše tri puta, a ukoliko ni tada ne uspe da ga položi, moraće ponovo da pohađa taj predmet i ponovi sve predispitne obaveze.

Ocene na ispitu su od 5 do 10, pri čemu 5 nije prolazna ocena, a 10 je najviša ocena. Ocena studenta formira se tokom ukupnog rada na predmetu,u toku celog semestra.

Zakon o visokom obrazovanju obavezuje nastavnike da kontinuirano prate rad studenta tokom semestra.U okviru svakog pedmeta student može da sakupi kroz predispitne obaveze i završni ispit, maksimalno 100poena.Da bi student mogao da izađe na završni ispit potrebno je da ostvari najmanje 30 poena. Maksimalni broj poena koji se kroz predispitne obaveze može ostvariti je 70 poena. Ocena za predmet se formira tek posle položenog završnog ispit kojim se maksimalno vrednuje sa još 30 poena. Naravno,poeni se stiču samo ukoliko se, na način koji je predviđen programom,uspešno ispune sve obaveze.

U svakom studijskom programu postoje obavezni i izborni predmeti koje student mora da savlada tokom svake godine studija da bi ispunio kvotu od 60 ESPB, što obezbeđuje studentu da se obrazuje na račun budžeta Republike Srbije. Samofinansirajući studentimogu studirati sa nešto manje opterećenja za 37 ESPB.

Svaki studijski program predviđa da za svaku izbornu poziciju postoje najmanje dva izborma predmeta koje student bira u zavisnosti od sopstvenih interesovanja.

U novom sistemu studija predviđeno је da se određen broj studenata finansira iz budžeta Republike Srbije, а da studenti koji ne ispune kriterijume, 60 ESPB za budžetske, sami finansiraju svoje studije. Studenti koji su studije upisali na teret budžeta, u toku godine moraju da se opredele za onoliko predmeta koliko je potrebno da bi se ostvarilo najmanje 60 ESPB bodova.

Ukoliko student koji se školuje nateret budžeta Republike Srbijeu toku školske godine prikupi najmanje 60 ESPB bodova, zadržava svoj status za narednu školsku godinu. Ukoliko student ne uspe da tokom akademske godine prikupi 60 bodova, a ne manje od 37 ESPB,narednu godinu upisuje sa statusom studenta koji sam finansira svoje studije.

Student којi sam finansira svoje studije opredeljuje se za predmete koji u zbiru imaju najmanje 37 ESPB bodova, pri čemu gornja granica iznosi 60 ESPB.Postoji mogućnost da, ukoliko samofinansirajući student prikupi 60 ESPB bodova tokom jedne školske godine, narednu godinu studira na teret budžeta Republike Srbije. Ovo pravo student može ostvaritiukoliko u okviru predviđenog broja studenata koje finansira država postoje slobodna mesta.

Prava i obaveze studenata

Obaveze studenta su da:

-redovno pohadja sve vidove nastave i ispunjava predispitne obaveze;

-poštuje opšta akta fakulteta;

-poštuje prava zaposlenih i drugih studenata na fakultetu;

-učestvuje u donošenju odluka.

Najvažnija prava studenata koja su utvrđenaZakonom o visokom obrazovanju su pravo na׃

-upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje;

-blagovremeno itačno informisanjе о svim pitanjima која se odnose na studije;

-aktivno učestvovanje u donošenju odluka;

-različitost i zaštitu od diskriminacije;

-samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja;

-podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente;

-da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe univerziteta i fakulteta.

Student ima pravo na žalbu u skladu sa Statutom Univerziteta i Fakulteta ukoliko se prekrši neko od prava studenata.

Novi zakon o visokom obrazovanju daje studentu ulogu partnera u sistemu visokog obrazovanja, što predstavlja jedan od najvećih rezultata učešća studenata u reformi visokog obrazovanja. Sdrugestrane, ovaj novi status studenata u sistemu obrazovanja traži od njih više rada i više odgovornosti.

Ovo je samo deo informacija koje vam slede kada se upišete na Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu i na taj način postanete deo bogate istorije ove škole.

Počastvovani smo vašom odlukom da svoje školovanje nastavite na fakultetu koji ove godine slavi 60 godina od osnivanja. Ako niste znali, naš fakultet je najstarija institucija ove vrste na Balkanu iz koje su potekle generacije, širom sveta priznatih stomatologa i naučnika, osnivača i mentora većine stomatoloških fakulteta u okruženju. Sigurni smo da ćete to umeti da poštujete, kao i da ćete svojim radom i ponašanjem doprineti da Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu sa vama bude još uspešniji i bolji.

1. Kandidat, osim testa, dobija karton za unos odgovora. Po završetku ispita, karton predaje Komisiji, a test nosi sa sobom. Ako izlazi pre završetka ispita, test potpisuje, predaje komisiji zajedno sa kartonom i podiže kada se ispit završi.

2. Karton je savijen i zalepljen duž gornje i donje ivice. Zalepljeni delovn kartona se ne smeju otvarati.

Na predviđeno mestona kartonu kandidat upisuje upisni broj sa prijavnog lista, svoje ime, prezime i ime jednog roditelja. Po upisivanju ovih podataka, kandidat odcepljuje (duž perforacije) donji deo kartona i, kad dežurni član Komisije priđe, predaje ga njemu.

Za pisanje se koristi isključivo plava hemijska olovka.

Kandidat upisuje grupu testa na odgovarajuće mesto u gornjem desnom uglu kartona (ukoliko oznaka grupe nije već upisana).

Svaki karton je sa sakrivenom šifrom. Karton se ne sme potpisati ili na druginačin obeležiti.Ne sme se u karton ništa upisati osim oznake grupe testa i nesme se ništa zaokružiti osim po jednog odgovora za svako pitanje.

Na kartonu, za svaki broj pitanja dato je pet odgovora (brojevi od 1 do 5). Jedan od tih odgovora treba zaokružiti.

Upozorenje: Pre unosa odgovora u karton, proveriti naziv predmeta napisan na kartonu (jedna strana kartona je za hemiju, druga za biologiju).

Tačan odgovor se priznaje samo ako je jedino on zaokružen, i bez ikakvih ispravki.

3. Pisanje tokom razmišljanja je dozvoljeno isključivo na stranicama testa.

4. Dozvoljeno je koristiti samo džepne računare sa osnovnim računskim operacijama

ifunkcijama.

5. Ispit traje tri sata.

6.Po završetku ispita, članovi Komisije skupljaju kartone, a kandidati ostaju da sede na svojim mestima dok im se ne saopšti da mogu da počnu da izlaze.

7. Kandidat ne može da izađe iz amfiteatra u toku prvih 60 i poslednjih 30 minuta.U vreme dozvoljenog izlaska, kandidat dozvolu traži podizanjem ruke i strpljivočeka da mu priđe član Komisije.

8.Podizanjem ruke kandidat daje do znanja Komisiji da želi nešto da kaže ili pita.

9. Komisija je ovlašćena da udalji sa ispita kandidata koji se neprimereno ponaša.