Ход кроз историју

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ СТОМАТОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
Стоматолошки факултет је ушао у шесту деценију плодног рада, као најстарија високо-школска установа те врсте у Југославији.

Динамички развој наше друштвене заједнице, а посебно просвете и здравства, као и тешка здравствена ситуација у области оралног здравља у нашој земљи, условили су оснивање и Стоматолошког факултета, првог таквог у земљи па чак и у европском региону.

Између два светска рата, 1919-1941. год, стоматолошку здравствену заштиту у Београду, Србији и Југославији обавља мали број доктора медицине, од којих су неки били специјалисти за болести уста и зуба. Крајем треће деценије појављује се неколико зубних лекара (др мед. дет.), који су завршили стоматолошке факултете у Европи и Америци.

У Београду је после ИИ светског рата 1945.-1952. године радило само 108 зубних лекара. При оваквом стању, у овој области медицинске науке, морало се тражити хитно решење освог, заиста, горућег проблема. Сматрало се да стоматолошки факултети треба да изграђују стручњаке-здравствене радника који би, поред општег медицинског образовања, савладали савремену стоматолошку материју, кроз теоријску и практичну наставу, како би се оспособили да самостално делују на овом пољу науке.

Из тих разлога Влада Народне Републике Србије, на основу чл. 79. донела је Уредбу о оснивању Стоматолошког факултета Универзитета у Београду. Акт су потписали председник Владе НРС др Благоје Нешковић и министар Владе НРС председник Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе НРС Милка Минић.

За спровођење овог акта одређена је Комисија у саставу: председник др Александар Ђорђевић, професор Медицинског факултета у Београду, проф.др Ксенофон Шаковић, ректор Медицинске велике школе у Београду и др Љубомир Ђоковић, професор Медицинског факултета и директор Одонтостоматолошке клинике Медицинског факултета.

Први руководилац новооснованог Факултета био је др Александар Ђорђевић, редовни професор Медицинског факултета. Са осећањем захвалности истичемо да су у организовању и извођењу наставе са студентима стоматологије након његовог оснивања и дуго након тога много допринели наставници Медицинског, као и Ветеринарског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду.

У почетку Факултет је био суочен са многим тешкоћама: стварањем материјалне базе, избором и формирањем наставног кадра, одређивањем лика лекара стоматолога потебног нашој заједници, побољшавању организације рада, наставних планова и програма, развоју научно-истраживачког рада и стварању дипломираних лекара са солидним стоматолошким образовањем.

Стоматолошким факултетом током 1949. године руководи новоизабрани наставник др Али-Алојзије Куралт, а затим демобилисани санитетски мајор НОВЈ др Иван Бикар, јер декан Факултета, као ни продекани нису изабрани, што је отежавало рад. На Факултету су у почетку постојале три комисије:

  • Комисија за изградњу Факултета,
  • Комисија за редовну наставу,
  • Комисија за студентске молбе и жалбе.

Школску 1948/49. годину Стоматолошки факултет започиње са 225 студената и то:

  • у I годину се уписује 138 студената;
  • у II годину се уписује 46 студената;
  • у III годину се уписује 31 студент.

Студенти уписани у II и III годину су прешли са Медицинског факултета у Београду са положеним испитима из претходних година студија.

Почетак прве школске године затекао је Стоматолошки факултет скоро без просторија за извођење практичне наставе из клиничких стоматолошких предмета. Факултет је поседовао само просторије бивше Одонтостоматолошке клинике Медицинског факултета и две просторије у згради Интерне Б клинике Медицинског факултета за истрацију. Од наставног особља 5 наставника и 2 асистента обављали су целокупну наставу из стоматолошких предмета, док је већ октобра 1948/49. Стоматолошки факултет имао још 13 хонорарних наставника и 7 асистената са Медицинског, Ветеринарског и Фармацеутског факултета. Значи да су рад и развој Факултета били омогућени управо захваљујући свесрдној помоћи коју су му давали ови факултети у наставном особљу, својим институтима и клиникама, као и уступањем делова просторија и амфитеатра, у којима су и сами оскудевали, не рачунајући на материјалну и моралну подршку коју су пружали.

Настава из стоматолошких предмета почела је да се одвија почетком зимског семестра те прве школске године, прво из Предклиничке протетике, како теоријске, тако и практичне. У њој учествују: сан. пуковник Др Мирослав Субин, сан. мајор др Војин Петровић (оба са Војномедицинске академије), др Петар Вуковојац и др Нада Лучки. Паралелно се одвија и настава из Стоматохирургије коју изводе: доц.др Љубомир Ђоковић, асс.др Радомир Ђорђевић, др Славка Атанацковић, др Милица Војтех, др Бранко Катурић и др Нада Лучки. Настава из других стоматолошких предмета те прве школске године није била започета.

Године 1950. изабран је за првог декана доц.др Љубомир Ђоковић, а за продекана др Лазар Петровић. Крајем летњег семестра, школске 1949/50. године приступило се отварању клиника за стоматолошке предмете. Одлуку за називе стоматолошких клиника на предлог Савета Факултета донео је Савет за просвету и културу НР Србије.

Тако почињу са радом:

  • Клиника за патологију и терапију зуба – 6. априла 1950.
  • Клиника за стоматохирургију ради са операционом салом бивше Одонтостоматолошке клинике Медицинског факултета. Отвара се Одељење за лежеће болеснике на самој Клиници, а одсеци за тријажу и екстракцију зуба раде у новим просторијама од 19. маја 1950. године. Затим се отвара Одсек за репараторну хирургију са одговарајућом лабораторијом.
  • Клиника за патологију и терапију уста, ради од 28. априла 1950. године а пресељава се у нове просторије 19. маја 1950. године.
  • Клиника за стоматолошку протетику почиње са радом у новим просторијама: Предклиничка протетика 13. марта 1950. године а Клиничка протетика 20. јуна 1950. године.
  • Клиника за ортодонцију ради од 1. јуна 1950. године.
  • Клиника за дечју и превентивну стоматологију почиње са радом 3. јануара 1951. године.

При клиникама за Стоматолошку протетику, Стоматохирургију и Ортодонцију постоје лабораторије са одговарајућим бројем зубних техничара. Исто тако, постоји Централна клиничка лабораторија за биохемијска, хематолошка, бактериолошка и патохистолошка испитивања, као и фотолабораторија.

Маја 1950. године, основана је Централна библиотека Стоматолошког факултета. Поред књига бивше Одонтостоматолошке клинике које је Медицински факултет уступио Стоматолошком факултету, у први књишки фонд библиотеке ушле су и књиге професора др Атанасије Пуље, што је била драгоцена основа за развој библиотеке новооснованог Факултета (око 900 књига и 30 наслова часописа). Током година, у сталну набавку књига и часописа, (око 200 годишње најновијих издања домаће и иностране литературе) као и личних поклона наших и страних научника, велики број књига дали су: Универзитет у Београду, САНУ, British Council, Америчка читаоница, WHO, FDI, итд. Оформљено је 7 приручних библиотека стоматолошких клиника и 4 институтске. Исто тако, библиотека је претплаћена на иностране часописе бројних земаља Европе, Америке и Аустралије (данас располаже са 8.000 књига и 35 наслова часописа које су користиле генерације студената, наставног особља, лекара, последипломаца).