Hod kroz istoriju

OSNIVANJE I RAZVOJ STOMATOLOŠKOG FAKULTETA U BEOGRADU

Stomatološki fakultet je ušao u šestu deceniju plodnog rada, kao najstarija visoko-školska ustanova te vrste u Jugoslaviji.

Dinamički razvoj naše društvene zajednice, a posebno prosvete i zdravstva, kao i teška zdravstvena situacija u oblasti oralnog zdravlja u našoj zemlji, uslovili su osnivanje i Stomatološkog fakulteta, prvog takvog u zemlji pa čak i u evropskom regionu.

Između dva svetska rata, 1919-1941. god, stomatološku zdravstvenu zaštitu u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji obavlja mali broj doktora medicine, od kojih su neki bili specijalisti za bolesti usta i zuba. Krajem treće decenije pojavljuje se nekoliko zubnih lekara (dr med. det.), koji su završili stomatološke fakultete u Evropi i Americi.

U Beogradu je posle II svetskog rata 1945.-1952. godine radilo samo 108 zubnih lekara. Pri ovakvom stanju, u ovoj oblasti medicinske nauke, moralo se tražiti hitno rešenje osvog, zaista, gorućeg problema. Smatralo se da stomatološki fakulteti treba da izgrađuju stručnjake-zdravstvene radnika koji bi, pored opšteg medicinskog obrazovanja, savladali savremenu stomatološku materiju, kroz teorijsku i praktičnu nastavu, kako bi se osposobili da samostalno deluju na ovom polju nauke.

Iz tih razloga Vlada Narodne Republike Srbije, na osnovu čl. 79. donela je Uredbu o osnivanju Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Akt su potpisali predsednik Vlade NRS dr Blagoje Nešković i ministar Vlade NRS predsednik Komiteta za naučne ustanove, Univerzitet i visoke škole NRS Milka Minić.

Za sprovođenje ovog akta određena je Komisija u sastavu: predsednik dr Aleksandar Đorđević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof.dr Ksenofon Šaković, rektor Medicinske velike škole u Beogradu i dr Ljubomir Đoković, profesor Medicinskog fakulteta i direktor Odontostomatološke klinike Medicinskog fakulteta.

Prvi rukovodilac novoosnovanog Fakulteta bio je dr Aleksandar Đorđević, redovni profesor Medicinskog fakulteta. Sa osećanjem zahvalnosti ističemo da su u organizovanju i izvođenju nastave sa studentima stomatologije nakon njegovog osnivanja i dugo nakon toga mnogo doprineli nastavnici Medicinskog, kao i Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U početku Fakultet je bio suočen sa mnogim teškoćama: stvaranjem materijalne baze, izborom i formiranjem nastavnog kadra, određivanjem lika lekara stomatologa potebnog našoj zajednici, poboljšavanju organizacije rada, nastavnih planova i programa, razvoju naučno-istraživačkog rada i stvaranju diplomiranih lekara sa solidnim stomatološkim obrazovanjem.

Stomatološkim fakultetom tokom 1949. godine rukovodi novoizabrani nastavnik dr Ali-Alojzije Kuralt, a zatim demobilisani sanitetski major NOVJ dr Ivan Bikar, jer dekan Fakulteta, kao ni prodekani nisu izabrani, što je otežavalo rad. Na Fakultetu su u početku postojale tri komisije:

  • Komisija za izgradnju Fakulteta,
  • Komisija za redovnu nastavu,
  • Komisija za studentske molbe i žalbe.

Školsku 1948/49. godinu Stomatološki fakultet započinje sa 225 studenata i to:

  • u I godinu se upisuje 138 studenata;
  • u II godinu se upisuje 46 studenata;
  • u III godinu se upisuje 31 student.

Studenti upisani u II i III godinu su prešli sa Medicinskog fakulteta u Beogradu sa položenim ispitima iz prethodnih godina studija.

Početak prve školske godine zatekao je Stomatološki fakultet skoro bez prostorija za izvođenje praktične nastave iz kliničkih stomatoloških predmeta. Fakultet je posedovao samo prostorije bivše Odontostomatološke klinike Medicinskog fakulteta i dve prostorije u zgradi Interne B klinike Medicinskog fakulteta za istraciju. Od nastavnog osoblja 5 nastavnika i 2 asistenta obavljali su celokupnu nastavu iz stomatoloških predmeta, dok je već oktobra 1948/49. Stomatološki fakultet imao još 13 honorarnih nastavnika i 7 asistenata sa Medicinskog, Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta. Znači da su rad i razvoj Fakulteta bili omogućeni upravo zahvaljujući svesrdnoj pomoći koju su mu davali ovi fakulteti u nastavnom osoblju, svojim institutima i klinikama, kao i ustupanjem delova prostorija i amfiteatra, u kojima su i sami oskudevali, ne računajući na materijalnu i moralnu podršku koju su pružali.

Nastava iz stomatoloških predmeta počela je da se odvija početkom zimskog semestra te prve školske godine, prvo iz Predkliničke protetike, kako teorijske, tako i praktične. U njoj učestvuju: san. pukovnik Dr Miroslav Subin, san. major dr Vojin Petrović (oba sa Vojnomedicinske akademije), dr Petar Vukovojac i dr Nada Lučki. Paralelno se odvija i nastava iz Stomatohirurgije koju izvode: doc.dr Ljubomir Đoković, ass.dr Radomir Đorđević, dr Slavka Atanacković, dr Milica Vojteh, dr Branko Katurić i dr Nada Lučki. Nastava iz drugih stomatoloških predmeta te prve školske godine nije bila započeta.

Godine 1950. izabran je za prvog dekana doc.dr Ljubomir Đoković, a za prodekana dr Lazar Petrović. Krajem letnjeg semestra, školske 1949/50. godine pristupilo se otvaranju klinika za stomatološke predmete. Odluku za nazive stomatoloških klinika na predlog Saveta Fakulteta doneo je Savet za prosvetu i kulturu NR Srbije.

Tako počinju sa radom:

  • Klinika za patologiju i terapiju zuba - 6. aprila 1950.
  • Klinika za stomatohirurgiju radi sa operacionom salom bivše Odontostomatološke klinike Medicinskog fakulteta. Otvara se Odeljenje za ležeće bolesnike na samoj Klinici, a odseci za trijažu i ekstrakciju zuba rade u novim prostorijama od 19. maja 1950. godine. Zatim se otvara Odsek za reparatornu hirurgiju sa odgovarajućom laboratorijom.
  • Klinika za patologiju i terapiju usta, radi od 28. aprila 1950. godine a preseljava se u nove prostorije 19. maja 1950. godine.
  • Klinika za stomatološku protetiku počinje sa radom u novim prostorijama: Predklinička protetika 13. marta 1950. godine a Klinička protetika 20. juna 1950. godine.
  • Klinika za ortodonciju radi od 1. juna 1950. godine.
  • Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju počinje sa radom 3. januara 1951. godine.

Pri klinikama za Stomatološku protetiku, Stomatohirurgiju i Ortodonciju postoje laboratorije sa odgovarajućim brojem zubnih tehničara. Isto tako, postoji Centralna klinička laboratorija za biohemijska, hematološka, bakteriološka i patohistološka ispitivanja, kao i fotolaboratorija.

Maja 1950. godine, osnovana je Centralna biblioteka Stomatološkog fakulteta. Pored knjiga bivše Odontostomatološke klinike koje je Medicinski fakultet ustupio Stomatološkom fakultetu, u prvi knjiški fond biblioteke ušle su i knjige profesora dr Atanasije Pulje, što je bila dragocena osnova za razvoj biblioteke novoosnovanog Fakulteta (oko 900 knjiga i 30 naslova časopisa). Tokom godina, u stalnu nabavku knjiga i časopisa, (oko 200 godišnje najnovijih izdanja domaće i inostrane literature) kao i ličnih poklona naših i stranih naučnika, veliki broj knjiga dali su: Univerzitet u Beogradu, SANU, British Council, Američka čitaonica, WHO, FDI, itd. Oformljeno je 7 priručnih biblioteka stomatoloških klinika i 4 institutske. Isto tako, biblioteka je pretplaćena na inostrane časopise brojnih zemalja Evrope, Amerike i Australije (danas raspolaže sa 8.000 knjiga i 35 naslova časopisa koje su koristile generacije studenata, nastavnog osoblja, lekara, poslediplomaca).